[dropcap]BEOGRAD[/dropcap] Bebino kupanje, šetnju po parku, pa i ustajanje noću na ćerkin plač… sve to Aleksandra Stošić propušta.
Prvakinja Srbije u atletici prve dane majčinstva provodi uglavnom vezana za krevet jer je na porođaju ostala djelimično nepokretna, piše Blic.
Mjesec dana nakon porođaja, ona lagano ustaje, može uz tuđu pomoć da ode do toaleta, ali sve to s naporom, polako i kratko. Ona ne može, a željela bi najviše na svijetu, da se posveti kćerki Ivoni, rođenoj 6. septembra u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj ulici. Aleksandra je tamo prošla pravi pakao.
Nakon 16-časovnog porođaja, pri čemu joj je oštećena simfiza (dio karlice), Aleksandra je ostala još 19 dana u bolnici, iz koje su je iznijeli na nosilima.
Ivona je prije četiri dana napunila prvi mjesec.
„Nisam je dosad nijednom sama okupala. Prvi put su tu bile obe bake i one su je okupale. Svekrva mi je ovde 24 sata, o svemu brine, ne samo o bebi već i o meni. Suprug takođe pomaže kad nije na poslu. On i Ivona ustaju zajedno u šest ujutro“, priča sa osmjehom Aleksandra dok doji gladnu Ivonu.
A onda, kao da se nečeg sjeti, nešto počne u grlu da je guši i suze same krenu, a glasa niotkuda.
Baka Kalinka, koju svi od milja zovu Kale, odmah priskače da je teši. Ona je preuzela ulogu majke, spremačice, kuvarice, pralje i njegovateljice.
„Nije mi teško jer radim za tri najdraže osobe na svetu, za mog sina, snaju i njihovu bebu“, priča baka Kale.
Ona je inače iz Topole. Tamo je ostavila supruga da sam brine o imanju, nešto živine i ostalim domaćim životinjama.
Biće u Beogradu sve dok Aleksandri bude potrebna pomoć oko Ivone.
Kompanija „Rudo“ poklonila je juče Aleksandri trokraki ortopedski štap, koji će joj olakšati kretanje po stanu. Dobiće i odgovarajući, za nju specijalno pravljen, pojas, koji joj je neophodan za oporavak od povrede na porođaju.
Mjeseci do punog oporavka
Aleksandra se polako oporavlja, čemu doprinosi i to što je bila aktivna sportistkinja. Sa druge strane, teško podnosi zatvorenost u kući, pogotovo po lijepom miholjskom danu.
„Najbolnije mi je što ne mogu da izađem sa Ivonom napolje da je prošetam. Želela bih i da je dugo nosim na rukama, da je sama spremam za spavanje jer taj kontakt sa bebom je toliko važan. Ma, bar da mogu normalno da se okrenem na bok da se igramo, da joj pričam. Moraću još mesecima na to da čekam“, kaže Aleksandra, ali ne odustaje. Nije ona slučajno prvakinja Srbije.
