[dropcap]BEOGRAD[/dropcap] Može li glava da se ohladi nepuna 24 sata poslije davljenja sopstvenog igrača, pa još najboljeg i, da još bude gore, velike nade srpske košarke?
Za trenutak u 36. minutu meča Partizan NIS – FMP, kada je Duško Vujošević uhvatio za vrat Bogdana Bogdanovića, postoji samo jedan vjerodostojan opis – skandal, koji je brzinom munje proletio Srbijom, regionom i evropskim širinama, pišu Večernje novosti.
Mnogo manje je važno šta je prethodilo takvom nedoličnom činu, pošto je reprezentativni bek zaradio petu ličnu, a poslije rasprave sa sudijom i tehničku grešku.
Nezabilježeno u skorim košarkaškim analima, mnogo više od autokoša, posebno jer su u glavnim rolama, najbolji srpski klub, trener, evroligaška “zvijezda u usponu”… Nekada su ove prostore spominjali po uspjesima, medaljama, načinu rada, a sada će bruka sve da zasjeni.
“Reagovao sam u afektu, sigurno sam pogrešio, ali ništa više ne mogu da ispravim. Ne želim da zvuči kao opravdanje, ali svaki čovek ima granice strpljenja, a ničije nije beskrajno”, spušta loptu dugodišnji stručnjak crno-bijelih, koji je ispisivao nezaboravne stranice u svim mogućim “tonalitetima” kluba iz Humske.
Ni u mnogo lakša vremena, kada se “samo” igralo na terenu, Vujošević je znao da iskoči iz takta, daleko više, snažnije, od uobičajene trenerske nervoze. Tehničke greške, isključenja, počela su da se gomilaju u posljednje dvije, posebno tekućoj sezoni. Ipak, obračun sa Bogdanovićem je prelio čašu.
Da li jedan od najiskusnijih evropskih stručnjaka, bez obzira na razloge, može sebi da dozvoli takvo ponašanje?
“Mnogo mi je žao što se sve desilo javno, pred publikom, pa sada svi bruje samo o tome. Ali, pitajte moje igrače, ne samo ovu generaciju, o našem međusobnom odnosu. Oni su dobili toliko ljubavi, topline i moje posvećenosti, o čemu neki drugi mogu samo da sanjaju. Naravno, to uključuje i Bogdanovića. Pre mog povrtka u Partizan bio je 12-13. igrač. Postigao je sve zahvaljujući svom radu u mom prisustvu. U moje trenersko vreme postao je i evroligaška zvezda u usponu, a to podrazumeva adekvatno ponašanje, bez obzira na to koliko je ponekad teško. Ne sme onako neodgovorno da se ponaša. On posebno mora u svakom trenutku da je svestan posledica po tim. Kao i ja svojih, nisam smeo tako da reagujem”, ponavlja Vujošević.
Davljenje nikako ne može da bude vaspitni čin.
“Najgore je to što jedan trener može da uradi da pusti mladog i supertalentovanog igrača da radi šta hoće. Ko je još rekao da je vaspitanje igrača laka stvar”, pita Vujošević.
Za više od tri decenije kraj aut-linije, zna odlično Duško Vujošević da će ga nekoliko sekundi drmusanja za vrat Bogdanovića ispratiti u penziju, kadgod se desila.
“Gest je bio javno, pred očima nekoliko hiljada gledalaca i, najmanje što mogu da kažem da nije prijatno. Nikome od nas. Ali, ne može ni da se izbriše, toga sam svestan i, šta ćemo sad!? Kada si u fokusu poput Bogdanovića, moraš da si jak, ne samo u duelima. Ako je mogao da izdrži sve lepo što mu je košarka donela, mora da se nosi i sa ovim poslednjim. A znam da je bilo neprimerno što sam javno, u afektu, reagovao”, zaključio je Vujošević.
