[dropcap]BRAZILIJA[/dropcap] Paušalno se voli reći kako se Svjetsko prvenstvo u fudbalu pozitivno odražava na privredni rast zemlje domaćina.
Kad se radi o Brazilu, već i prije prve utakmice je jasno da će privredni bilans biti prilično mršav, ocjenjuje Deutsche Welle.
Zvuči nevjerojatno – što brazilska reprezentacija bude igrala lošije na SP, bolje će proći nacionalna privreda te zemlje. Razlog za taj paradoks se zove “Lei Geral da Copa”. To je zakon koji je brazilska vlada inicirala samo za Mundijal.
Njime je, između ostalog, predviđeno da vlade brazilskih saveznih država mogu proglasiti neradni dan ukoliko se u njima igra neka utakmica. Savezna vlada u Braziliji smije (dodatno) nacionalnim praznikom proglasiti svaki dan na koji na turniru bude nastupao brazilski tim.
Praznici loši za produktivnost
Još se ne zna koliko će tačno biti “praznika” u idućim sedmicama. Teoretski ih može biti čak 64 – za svaku utakmicu koja je na rasporedu SP. Ukoliko Brazil nastupi u finalu, to bi značilo da je selekcija domaćina odigrala ukupno 7 mečeva.
Uspjeh fudbalera je neuspjeh Brazila, upozorava Udruženje za robe, usluge i turizam iz Sao Paula (FecomercioSP). Zbog neradnih dana Brazilu prijeti pad proizvodnje. U završnici bi se moglo raditi o ekonomskoj šteti od oko 30 milijardi reala (10 milijardi evra).
Semi Dana iz renomiranog privrednog instituta FGV (Fundacao Getulio Vargas) te procjene smatra realnim: “Preduzeća će obustaviti rad ili će morati platiti dodatak za rad praznikom”.
A taj dodatak u Brazilu je “masan” i iznosi čak 137% regularne plate. Kad rade praznikom, zaposlenici zarade praktički dvostruku dnevnicu nego kad rade “normalnim” radnim danom.
Ekonomista Dana ne vjeruje da će dodatni prihodi gastronoma i hotelijera nadoknaditi praznični gubitak: “Čak i ako neka branša profitira, SP se ekonomski neće isplatiti.”
Različite procjene
Drugi stručnjaci imaju drugačija očekivanja. Revizori firme “Ernst&Young” već su prije četiri godine izračunali da bi SP Brazilu mogao podariti privredni rast vrijedan 142 milijardi reala (47 milijardi evra). Brazilska banka Itau Unibanco je sredinom 2011. predvidjela dodatni privredni rast od 1,5% BDP-a zahvaljujući Svjetskom prvenstvu – i to za svaku od tri godine do turnira.
Na osnovu te računice samo je 2012. u brazilskom bilansu morao stajati plus od 66 milijardi reala (15 milijardi evra). BDP je ipak u toj godini narastao “samo” za 0,9 posto. Pod pretpostavkom da je izvorna računica Itau Unibance “štimala”, brazilski BDP je u 2012. realno, dakle, opao za 0,6%.
Itau-ekonomisti u međuvremenu su se korigirali i tvrde da SP utiče na porast BDP-a od samo jedan posto godišnje. Razlog – brojni infrastrukturni projekti nisu realizovani. Konjunkturni rast zavisi od toga kako se novac troši, u kakve projekte se ulaže. A tu je bilans loš, tvrdi Hoze Matijas-Pereira, profesor javne uprave na univerzitetu u Brazíliji: “Nisu finalizovani društveno važni projekti, projekti koji bi pogurali brazilsku privredu.”
Više od 50% sredstava potrošeno je, naime, za gradnju stadiona. Samo je obnova “Marakane” u glavnom gradu koštala preko 400 milijuna evra. Na gradnji stadiona je godinama bilo zapoleno mnogo ljudi, oni su solidno zarađivali. Ali to su sve investicije koje se možda nikada neće isplatiti.
U Braziliji, naprimjer, uopšte nema kluba koji igra u prvoj ili drugoj brazilskoj ligi. U Manausu i Čuabi situacija nije puno bolja.
Gubici i u prošlosti
Hoće li Brazil oboriti tezu o SP-u kao privrednom motoru? Iako je već sad jasno da je SP 2014. najskuplje Svjetsko prvenstvo svih vremena, Brazil nije jedina zemlja u kojoj su se precijenili privredni efekti tako velikog sportskog događaja.
Sportski stručnjak Stefan Šimanski sa univerziteta u Mičigenu istražio je konjunkturne učinke proteklih Mundijala. I došao do zaključka da su domaćini profitirali od SP-a samo u godinama uoči turnira. Radilo se o skromnom profitu i porastu stope BDP-a za manje od 0,25%. Megadogađaj u samoj godini održavanja je proizvodio konjunkturni minus od 2,5%!
Šimanskijev zaključak: jednostavo se morate nadati da će porast stope ugleda neke zemlje “izjednačiti” ekonomske gubitke.
Međutim, i oko tog pitanja su mnogi Brazilci postali skeptični. Oni se boje da će loša organizacija SP-a i još gora infrastruktura dodatno pogoršati sliku koju svijet ima o Brazilu. To ne čudi. U trenutku pisanja ovog članka samo su tri (od ukupno 45!) planiranih projekata javog prijevoza bila realizovana.
Brazilska vlada je već reagovala. Kako bi izbjegla da se o toj zemlji priča i piše u negativnom kontekstu, vlada je u igru ubacila ideju praznika tokom SP-a. Na dan održavanja utakmica radnici tako ne bi zakrčivali dodatno javni saobračaj i navijači bi bez većih problema mogli doći do stadiona.
